Srbija obeležava 170 godina od prvog poznatog slučaja osiguranja, datiranog 18. oktobra 1839. godine.

Izložba „Vek osiguranja u Srbiji – razvoj delatnosti 1839-1941” pokazuje da Srbija nije bez razloga ponosna na svoju tradiciju domaćinskog razmišljanja o sopstvenoj porodici, domu i njihovoj sigurnosti. UNIQA je pomogla realizaciju ove izložbe tako što je ustupila deo svoje kolekcije starih polisa Arhivu Narodne Banke Srbije, sa željom da građani upoznaju period u kome su njihovi preci i najviđenije ličnosti srpske kulture i istorije uspostavili temelje prakse osiguranja imovine i života.
Izložba koja sadrži više od 200 originalnih istorijskih dokumenata i predmeta, omogućuje i uvid u to kojim su sve građevinama osiguravajuća društva obogatila arhitekturu Beograda.

Organizator izložbe Arhiv Narodne banke Srbije, uz podršku kompanije UNIQA i privatnih kolekcionara, izložbu je smestio u velelepnoj zgradi Narodne banke u Kralja Petra br. 12.

Pozivamo sve zainteresovane da iskoriste ovu priliku i posete jednu od najlepših zgrada u Beogradu – zgradu Narodne banke, da saznaju nešto više o istoriji osiguranja i dobiju zanimljiv i lep suvenir, ali pre svega da obogate svoje znanje o tradiciji osiguranja koja neosporno dugo i plodno traje na tlu Srbije.

Iskreno se nadamo da će se obistiniti reči koje je izjavio Čedomilj Mijatović, prilikom osnivanja prve srpske institucije za osiguranje - Odeljenja za osiguranje Beogradske zadruge, 1. novembra 1897. godine:

“Ja bih želeo da dođe – a nadam se će doći jedno sretno doba u 20. veku, kada će svaki Srbin mladoženja svojoj nevesti na dan venčanja pokloniti dokumenat, koji joj osigurava parče hleba u slučaju smrti njegove; kada će svaki otac na dan, kada mu se dete rodi, osigurati ovome da, kad postane punoletan, primi bar toliki kapital, da alate za rad nabavi, kao i devojčici miraz; da će svaki neoženjenik smatrati za milu i neodoljivu dužnost, da osigura, da se na dan njegove smrti opštini njegovoj položi bar 1000 dinara na dobrotvorne ciljeve, doba, kad ni jedne kuće neće biti, koja nije osigurana za slučaj požara; ni jedne njive, ni jednog vinograda, ni jednog voćnjaka, koji nije osiguran za slučaj štete od elementarne nepogode; i kad će ne samo svaki činovnik nego i svaki seljak i svaki zanatlija moći da svojoj ženi i deci osigura penziju, i na posletku, kad će svaki radnik na slučaj starosti ili privremene nemoći osigurati sebi izdržavanje, ne kao poklon ili milostinju od opštine ili države, nego kao plod svojih napora i svoga poštenog ugovora s jednom domaćom ustanovom za osiguranje.”